Panos Karnezis / LAVIRINT

  • Published on
    07-Apr-2016

  • View
    216

  • Download
    2

DESCRIPTION

Odlomak iz romana.

Transcript

LAVIrINTPanos KarnezisTHE MAZECopyright 2004, 2007, Panos KarnezisKnjiga je objavljena uz podrku Evropske komisije.Ova publikacija odraava iskljuivo stavove autora i Komisija se ne moesmatrati odgovornom za bilo kakvu upotrebu informacija sadranih u njoj.panos karnezisLAVIrINTPreveo sa engleskogAleksa GolijaninMMXIIU senci oveka koji hoda na suncu, krije se vie tajni nego usvim religijama, prolim, sadanjim i buduim. oro de KirikoIstorijska napomenaGodine 1919, odmah posle Prvog svetskog rata, grkeekspedicione snage su se iskrcale u Maloj Aziji, da bi, uskladu sa zvanino proklamovanom misijom, zatitilegrko stanovnitvo od neprijateljske turske veine. Ipak,pravi cilj ekspedicije bilo je trajno pripajanje Grkoj me-diteranskih oblasti Otomanskog carstva, u kojima je i-vela znaajna grka manjina. Grka okupacija je trajalado leta 1922, kada se ratna srea okrenula u koristTuraka. Posle velike turske ofanzive, koja je brzo dovelado potpunog poraza, grka vojska je bila primorana nahaotino povlaenje ka obali i evakuaciju iz Male Azije.Jeka zvona je udno odudarala od jutarnjeg mira. Zvukse pronosio preko krovova od crvenog crepa, iznad na-putenog grada, u kojem su demontirana artiljerijskaorua leala razbacana meu gvozdenim ramovima odkreveta, stolovima od hrastovine i razbijenim ormani-ma. Jedan stari potanski motocikl stajao je naslonjen nazid. Ostaci somotskih zavesa vijorili su se kroz prozorevelike kue. Oblak crvene praine uao je u dnevnusobu, nosei sa sobom zemlju s ravnice, sparuene rui-ne pupoljke i komadie suve hartije. U nekada velian-stvenoj prostoriji ostali su samo poderana grimiznasofa, pare ilima s resama i sto u obliku ahovske table,ija je povrina bila izgrebana noem. Na drvenom par-ketu, odmah pored gomile smea i sasuenog cvea, le-ala je koa leoparda, bez glave, repa i apa. Na drugomkraju sobe, ono to je u prvi mah izgledalo kao pramacneke barke, zapravo je bio prednji deo velike kade, u i-7jem je trupu neko dao oduka svom preziru bezoniminom defekacije. Iznenadni um u visini poda razbio je tiinu: pacovkoji se migoljio kroz kr i lom, zaustavio se da onjuivazduh. Protrao je kroz snop svetlosti, provukao sekroz pukotinu na francuskim prozorima i izaao na ve-randu. Tamo u dvoritu, leje s cveem i biljkama bile sutemeljno izgaene. Stablo trenje bilo je unakaenoudarcima sekire, a njegovo lie se osuilo i otpalo. Kadaje izalo sunce, jato vrana je uzletelo s njegove kronje.Iupano bunje se kotrljalo prljavim ulicama. Duotvorenog kanala punog sasuenog izmeta, pruao se la-virint uskih uliica ni u tim siromanijim kuama nijebilo nikog. Gradska venica na trgu je bila spaljena, anjen krov uruen. Vrane su letele prema obodima grada.Nadomak poslednjih kua, nasred seoskog puta, lealisu leevi vodenih bivola, jo uvek upregnuti u zapregenatovarene blagom prekrivenim prainom: komadimanametaja, utihnulim starinskim satom, tekimViktrolinim gramofonom. Vrane su sletele na mrtve i-votinje, koje su ve bile u poodmakloj fazi raspadanja:egzodus se verovatno dogodio nekoliko nedelja ranije. Sunce se podiglo jo vie. Vetar je okretao tokovenaputenih zaprega. Dve vrane su se otimale oko koma-da trulog mesa. Jeka crkvenih zvona je utihnula.Poinjao je proleni dan. Lagano, ravnica je izbrisalagrad iz venog anadolijskog pejzaa.8Prvi deoPovlaenjeBrigadir Nestor se uspravio u svom leaju i protrljao oi,blede i bezbojne, kao da je uporna navika da ih trljalancima prstiju izlizala sav njihov sjaj. Zevnuo je i ot-vorio sanduk kljuem iz svenja koji mu je visio oko vra-ta. Sanduk je bio pun ispeglane i uredno sloene odee,od koje dobar deo jo nije obukao od kada je bio naovom zadatku: paradnu uniformu sa odlikovanjima itrakama, crnu veernju uniformu sa satenskim reverimai zlatnim epoletama, kratku bluzu za jahanje sa arenimvrpcama. Preturao je po sanduku. Ispod para konih i-zama s rajsferlusom i srebrnim mamuzama, pronaaoje sveanj pisama, sve to mu je njegova ena poslala odpoetka rata: boine i uskrnje estitke, iseke iz novi-na, razglednicu iz neke morske banje, deiji crte vota-nim bojicama. Povukao je gumicu koja je drala pisma ipustio ih da se raspu po podu.U zadnjem delu kamiona bilo je vrue i mrano. a -torsko krilo razvueno preko krova i stranica nije pro-111putalo svetlost unutra, niti toplotu napolje. BrigadirNestor se oseao malaksalo. Grlo mu je bilo suvo, ali onoza im je udeo nije bilo ni pie, niti sve vazduh. Ustaoje i s mukom odravao ravnoteu, dok se kamion klatios jedne na drugu stranu. Zakoraio je preko svoje prepi-ske, oslonio se na poret, podigao poklopac lonca po-mou pincete i izvukao stakleni, hipodermiki pric.Izvukao je njim sadraj jedne boice, zavrnuo rukav, za-tegao gumenu traku visoko iznad lakta i ubrizgao mor-fijum. Kamion je nastavio svoje putovanje, tako to je upa-dao i ispadao iz svake rupe na putu. Nalet vrele praineudario je u atorsko krilo kao nasumina paljba. Auspuhje uzvratio na vatru, a miris benzina okruio je brigadi-ra Nestora neprijatnim dakom miriljave soli. Sunce jebacalo senku kamiona preko tla od alitre: izgledao jekao veliki balegar koji se sporo gega po vruini. Svudaokolo bila su gola brda. Du puta su se nizali izbeljenikosturi ptica i kamila. Osetivi morfijum u krvi, brigadirje zakolutao oima i osmehnuo se. Droga je uskoro oda-gnala umor i e. Prikolica je zakripala, a jedna mala,limena olja se zakotrljala po podu. Vetar je nosio glassvetenika. Siromahe i uboge, koji trae vode, a nje nema, ko-jima se jezik osuio od ei, njih u usliiti, ja Gospod, jaBog Izrailjev, neu ih ostaviti.Brigadir je na trenutak zaboravio sve uase i pomisliokako plovi mirnim morem. More je bilo njihov cilj iako ne onaj konani; to je bila domovina. Ali, ako se do-mognu obale, imali su dobre izglede za spasenje. Oi su12mu zasuzile od isparenja benzina. Tek sada je primetioeksplozije izmuenog auspuha, ali njegov opijeni um ihje pogreno protumaio. Odakle dolazi paljba? Ali, nijese mnogo uznemirio, kao da zaseda nije bila pretnja vesamo neprijatnost. Dok je kamion bio na krivini, krozprorez na atorskom krilu je prodrlo malo svetlosti, apraina u prikolici je zasvetlucala. Tamo napolju, leina-ri su kruili iznad kolone vojnika i nestrpljivo kretali.Otvoriu reke na visovima i izvore usred dolina, pu-stinju u obratiti u jezero vodeno i suvu zemlju u izvorevodene.Brigada je bila u pokretu jo od zore. Koliko je bilosati? Brigadir Nestor je znao samo da je bio dan, da jebilo vrue i da su jo uvek bili u divljini. Koliko dugo suve u ovom lavirintu? Da je bio priseban, znao bi odgo-vor, ali morfijum mu je progutao pamenje. Na hori-zontu su se uzdizali stubovi praine. Stari oficir se naka-ljao. Kapci su mu oteali i on se opet zavalio u svoj leaj.Posadiu u pustinji kedar, sitim, mirtu i maslinu; po-sadiu u pustoj zemlji jelu, brest i imir.Glas koji je recitovao se udaljavao, a brigadir je uto-nuo u san bez snova.U avgustu, ekanju je doao kraj. Tog jutra, sunce koje jesvanulo bilo je crveno i zlokobno. Linija horizonta jepod sunevom svetlou izgledala kao crta povuena fi-nim mastilom, a uskoro se ukazao i ostatak anadolijskestepe, beskrajna visoravan, s tek po nekim brdom, bu-novima mirte i drevnim ruevinama. Onda je poelo.13Artiljerijski bara je oznaio poetak neprijateljske ofan-zive. Topovi su preorali rovove, a onda, im su baterijeprestale s paljbom, iz dimne zavese je izronila peadija.Du fronta je bilo rasporeeno deset divizija, a neprija-telj je nastupao u talasima, s bajonetima, zadihan. Tralisu preko gole ravnice, uz utvrena brda i nita ih nijemoglo zaustaviti, ni bodljikava ica, niti mitraljeskapaljba. Mrtvi su se gomilali u rovovima, ali dolazili sunovi, sve dok sva utvrenja, jedno za drugim, nisu palau njihove ruke. Brigadir Nestor je bio u krevetu kad je poela ofanzi-va. Prethodne veeri je iao na ples u oblinji grad, kojije trajao do duboko u no. Obradovao se pozivu, kojimu je uputio predsednik lokalnog drutvenog kluba,poto mu je dugo zatije na frontu otupelo ula. Imao jevrst stav o situaciji i preneo ga nadreenima: sadanjaneaktivnost nije znaila produavanje mira ve sve veuizvesnost katastrofe. Ali, vremenom, kao i kod mnogihdrugih oficira i vojnika, njegova frustracija je ustupilamesto apatiji. Na plesu, gde ga je saletela grupa veselihdama i trgovaca, izbegavao je rasprave o status quo, osimto je primetio kako je, po njegovom miljenju, linijafronta otrica noa zarivena duboko u bok neprijatelja ida se oni koji misle kako moe biti mira, a da se ona pa-ljivo ne izvue, samo zavaravaju. Te veeri je najveideo vremena proveo u bifeu, gde je probao razna jela itek posle ponoi, kad je limeni orkestar zasvirao Rosenaus dem Sden1, dopustio je sebi da udovolji elji jedne141 Rue s juga, valcer Johana trausa mlaeg (Johann Strauss II,18251899). (Prim. prev.)raskone lepotice i doneo hrabru odluku, za oveka nje-govih godina, da zaplee u bekom stilu. Melodija valce-ra mu je jo odzvanjala u uima, kad je u zoru poelo ne-prijateljsko bombardovanje.Sve je bilo gotovo za dva dana. Pejza se uskoro sa-stojao od raskomadanih tela, naputenih utvrenja i te-legrafskih stubova s pokidanim icama. Ono to je osta-lo od vojske, razbilo se na jedinice bez komande, koje suignorisale nareenja i samo gledale da izvuku ive glave:rat u Maloj Aziji bio je izgubljen. U vrtlogu poraza, de-setkovana jedinica brigadira Nestora, s manje od hiljaduljudi, sauvala je disciplinu i pokuavala da nae put izlavirinta, ne bi li stigla do mora. Morali su da izbegava-ju kontakt s neprijateljem. Putovali su ve danima, me-njali pravac svaki put kada bi posumnjali da ih negdeeka zaseda, ali obala jo nije bila na vidiku. Pored toga,komunikacija s glavnim tabom bila je prekinuta i mno-gi su pretpostavljali da je ostatak Ekspedicionog korpu-sa ve evakuisan s poluostrva. U svakom sluaju, brigadir Nestor je odluio da neistakne belu zastavu. Prvo to je uradio kada se probudio, bilo je da sakrijepric ispod svog poljskog kreveta. Bilo je kasno popodnei kolona se zaustavila. Napolju se ulo frktanje konja iponeki udarac potkovica po kamenju. Brigadir Nestor sezavalio u stolicu i prekrstio ruke preko stomaka. Oseaose zadovoljno, iako je bio svestan da to raspoloenje du-guje samo morfijumu; vremenom je nauio da njegovo15dejstvo prihvati bez stida. Posle nekog vremena je ustaoi pokuavao da otvori kutiju s cigarama bajonetom. Jouvek se muio, kada se jedan mladi oficir popeo u pri-kolicu i salutirao mu na uobiajen nain. Uniforma muje bila prekrivena prainom, na apki nije imao kokardu,a pozadi je zavukao pekir, da bi zatitio vrat. Brigadir jeovla pogledao svog potinjenog. Nezadovoljno je suziopogled.Vi ste, Porfirije, rekao je. Uinilo mi se da je DonKihot.Njegov naelnik taba je obrisao lice manetom. Nijeodgovorio; ve je navikao na takve komentare. Kroz po-dignuto atorsko krilo u prikolicu je uletela praina s vi-soravni i pala na ebad, mape i lonac s kafom koji se pu-io na poretu. Izbrijanog lica, major je izgledao mnogomlai. Vreme je?, upitao je brigadir.Radio-telegrafista je sedeo u uglu, odmah pored sta-rog bicikla koji je pokretao dinamo. Ne odgovorivi ni-ta, major Porfirije je seo na bicikl. Postavljen na pedaljiznad poda, zadnji toak se zavrteo i zaitao. Major jepredano okretao pedale. Bilo je neeg oajnikog u tomzadatku, koji je izgledao kao igra, pored svog tog pra-njavog pribora, malog poreta i stola s poutelim ma-pama.Narednih sat vremena brigadir Nestor je slao porukei ekao nekakav odgovor, ali uo je samo elektroma-gnetski um. Najzad je odustao i slegnuo ramenima.Nje gov naelnik taba je obrisao elo i prestao da okree16pedale. Opet im nije uspelo. Cele protekle nedelje su po-kuavali da stupe u kontakt s glavnim tabom, ali jediniodgovori koje su dobili bili su poruka neprijatelja, kojiih je pozivao na predaju, i molitva koju im je otpevuiooperater na beinom telegrafu s nekog grkog trgova-kog broda nadomak Sueckog kanala. Brigadir je uz-dahnuo i nasuo dve kafe. im je srknuo, napravio je gri-masu.Trebalo je da kafa bez eera bude Sizifova kazna,rekao je.Kada se tog jutra probudio otkrio je da je njegova li-menka sa eerom nestala. Prvo je posumnjao na svogposilnog, ali nekoliko svedoka je potvrdilo da je momakproveo no u ambulanti, da bi se oporavio od ujeda zmi-je. Drugih osumnjienih nije bilo. Brigadir je podigaoruke ka nebu.Krah discipline. Da mi je samo znati ko ga je ukrao.Spustio je olju na pod i ponovo uzeo kutiju s cigara-ma. Na poklopcu je bio naslikan Afrikanac kome je dimizlazio na ui. Brigadir je opet pokuao da bajonetomprovali bravu. Otrica je skliznula i posekla mu prst.Kutija je pala na pod. Stari oficir je poeo da sisa prst.Kraj njegovih nogu, karikatura Afrikanca mu se rugala.Major je podigao kutiju, izvadio perorez iz depa i zavu-kao vrh u ljeb brave. Kad se najzad zaulo pucanje me-tala, brigadir je ispustio uzdah olakanja i obradovao semirisu duvana. Neko vreme dvojica mukarca su puila. Nedostaje mi itanje novina, rekao je brigadir.Nema tu ta da se ita. Kad su stvari krenule loe,17poeli su da tampaju stare prie, s drugim imenima idatumima.Brigadir Nestor se sloio da je cenzura uticala na kva-litet izvetavanja, ali bilo kakve novine su bolje od nika-kvih. Zavukao je ruku pod leaj i izvukao veliku knjigu.Na hrbatu je pisalo, Leksikon grkih i rimskih mitova. Sastrane se videlo nekoliko krivudavih linija povueniholovkom. Lupnuo je prstom po koricama. Najprijatnije tivo. Otac kae da mi je to blie srcunego Biblija.Major je bacio pogled na knjigu. Zarali bicikl izastola je izgledao kao relikvija iz starih, bezbrinih vre-mena. Oficiru je to vie liilo na prizor iz neke stare baj-ke, nego iz seanja. Izvadio je cigaru iz usta, stavio je udep i rairio mapu preko kolena.Dobro, rekao je, izgubili smo se.Ali, uvek postoji mogunost boanske intervencije,rekao je njegov komandant ironino. Major se nagnuo nad mapu.Naa poslednja potvrena pozicija stara je tri dana,rekao je. Ali, staza kojom sada idemo nije ucrtana namapu.Moda je to put u propast, rekao je brigadir.U daljini se zauo krik neke ptice, slian kletvi.Osetivi nelagodnost oko srca, major Porfirije je otpiomalo kafe, ali ni to nije pomoglo. Spustio je svoju olju.Ova kampanja mi se nije sviala od prvog dana, re-kao je. Pre svega, nismo znali nita o terenu.18ta tu ima da se zna? Istok, zapad, sever, jug. To nijeobilazak istorijskih znamenitosti.Da je to tako prosto, do sad bismo ve bili kodkue.Brigadir Nestor se uozbiljio.Disciplina nam je sada potrebnija nego ikada, ma-jore.Major Porfirije je pustio da mu pogled odluta od o-lje, preko poreta i koverti razbacanih po podu, do opa-saa s revolverom koji je visio s krova prikolice: svet sa-et u nekoliko nepovezanih predmeta. Kao ivot uzatvorskoj eliji: nita nije bilo vano. Brigadir Nestor jekinuo.Prokleta praina. Od nje u dobiti alergiju. mr-knuo je. Naravno, razumem vae razoaranje u ovimokolnostima. Ali, budite sigurni, ova pria jo nije zavr-ena. Sada smo dole ali Major se ponovo bacio na prouavanje mape.Da ne spominjem nau hriansku brau, ovde uAnadoliji, nastavio je nadreeni. Opet e im biti potre-bna naa pomo.Morfijum ga je inio reitim. Onda se zagledao uprolost, kao da lebdi nekoliko pedalja iznad majoroveglave.Nekada je ovde bilo carstvo, majore.Mlai oficir je iskosio obrve.Carstvo?Vizantijsko carstvo.19To je bilo davno, brigadiru.Istorija je neto to se odvija tokom vekova, a ne ne-to od jue, rekao je brigadir Nestor.Otpio je malo kafe i povukao cigaru, uivajui u mi-risu mentola. Sunce je zalazilo i on je potraio svoj i-njel. Kroz prorez je ugledao jedan brzi oblak i pratio nje-govo kretanje sa izrazom usamljenog izgnanika na licu.Oblak je iao preko polja, preko brda i mora, ne bacaju-i senku. Odloio je olju i pucnuo lancima prstiju.Droga mu je pruila kratak oduak i sada se povlaila.Da je mogao da zadri to oseanje samo malo dueBrigadir Nestor je pokuao da se seti vremena kad munije bila potrebna hemija. Njegov podreeni je presuoostatak iz obe olje u lonac i upitao: Neka nareenja?Dejstvo morfijuma je isparilo. Brigadir Nestor seumotao u injel i odmahnuo majoru. Ne. Voljno. Kadse major Porfirije okrenuo i poao ka izlazu, stari ovekje opet progovorio: Samo Blago je pogledao svogpodreenog. U onome to mu je rekao bilo je tragaiskrene brige: ne zaboravite ta sam rekao o disciplini, Porfirije.Znam da vama mogu verovati. Ali, brigada se ne sastojiod ljudi kao to smo vi i ja. Postarajte se da svakomebude jasno da streljaki vod radi prekovremeno.Major je klimnuo glavom.Jo neto?Idite.Stari oficir je ekao dok njegovi koraci nisu utihnuli.Spustio je stranice atorskog krila i pronaao pric koji je20sakrio ispod leaja. Napolju se zauo zvuk pitaljke i na-reenje za pokret se pronelo kolonom. Brigadir Nestorje na kratko podigao pric ka svetlu i sumorno se os -meh nuo.Jo malo?, pitao je otac Simeon, pruivi svoju prljavuzdelu obema rukama. Levo oko mu je gledalo pravo ukuvara, dok je desno piljilo negde udesno i iznad ove-kove glave. To oko mu je bilo stakleno: otac Simeon jebio ranjen za vreme artiljerijskog baraa u prvoj godiniekspedicije. Uprkos upozorenjima vojnika, potrao daprui poslednju priest konjaniku koji je leao na boj-nom polju. Komad rapnela je udario u zemlju blizu nje-ga, proao kroz trbuh mrtvog konja i pogodio oca u lice.Nekoliko dana posle toga, otac Simeon je nosio povezpreko oka, sve dok brigada nije zauzela sledei grad.Tamo je otac kupio stakleno oko od lokalnog prepara-tora ivotinja. Otac Simeon je pruio zdelu.Dan svetog Eufronija se blii, prijatelju. Jedanaestiseptembar. Kuvar ga je pogledao.Svetac zatitnik svih kuvara, rekao je otac. Preneumu neku dobru re o tebi.Bio je to ovek pedesetih godina. Uprkos izgubljenomoku i svetenikoj bradi, lice mu je i dalje bilo privlanoi ivahno. Tokom mnogo godina sluio je kao sveteniku maloj pastvi u jednom selu koje nije prualo mno goprilika za greh. Dosada je bila jedan od dva razloga zato21se dobrovoljno prijavio za kampanju; drugi je bio oseajda jo nije ispunio zahteve svog poziva. Kao mladi sve-tenik, zanosio se idejom da se pridrui pravoslavnojmi siji u Africi, ali je onda na stranicama nekog ilustro-vanog romana video nekog istraivaa kako se krka uvrelom kazanu dok uroenici pleu svuda oko njega. Tajcrte mu se urezao u svest, tako da je brzo zaboravio svojboanski poziv. Ta odluka mu je usadila veito oseanjekrivice.Kuvar je mrzovoljno frknuo. Nema vie. Kutlaomje rasterivao muve. To je za mehaniare, treba im za ka-mione.Otac je odbio da se udalji. Ne izdaj due drugova svojih zbog par klipova.Jedan jastreb je sleteo na gomilu otpadaka i hodaooko nje, drei na oku dvojicu ljudi. Jo ptica se stutilos neba na trulu tvar. Zemlja je izgledala tvrda i suva.Otac Simeon je brojao koliko je meseci prolo od po -sled nje kie. Pokuao je da zamisli ivote starih hrian-skih isposnika i odmah ga je obuzelo oseanje uzalud-nosti. Kuvar je poeo da isti poret.ta je s tim uljem, prijatelju?, upitao je otac.To je protiv nareenja.Ne brini ti za svetovnu vlast. Treba se povinovatisamo eljama Boga. Kad stignemo kui, lino u zamo-liti episkopa da te nagradi zbog pokazane pobonosti.Kuvar je otvorio vrata rerne i zavukao glavu unutra.ak nas ni vai sveci zatitnici ne mogu spasiti.22Pogled oca Simeona se spustio na kuvarevu zadnjicu:pantalone su mu popucale du ava. Otac je preao nadrugu stranu da bi se potedeo prizora. Dobro, rekao je. Pet.Kuvar je izvukao glavu iz rerne i iskezio se.Deset.Imam samo sedam, grenie.Kuvar je pristao. Obrisao je ruke o kecelju, uzeo za-goreli tiganj i napunio oevu zdelu do vrha. OtacSimeon se osvrnuo okolo. Na gomili otpadaka, ptice sumlatarale krilima i rile kljunovima po smeu. Nije bilovojnika na vidiku. Otkopao je svoju mantiju, izvadiopaketi i predao ga kuvaru, u zamenu za ulje. Ovaj ga jepoturio sebi pod nos i omirisao.Nije loe, rekao je.Otac je tuno meditirao nad paketiem.Zbog ovoga mogu goreti u paklu, rekao je. Ali, i-vot ima prednost.Onda je otiao, s prljavom inijom u rukama. Vazduhje bio sve, ali zemlja je i dalje bila vrela. Na drugoj stra-ni logora nalazio se klimavi ator, povezan starim uni-formama i stoljnjacima. Iznad ulaza je pisalo: SVETAPRAVOSLAVNA CRKVA KAPADOKIJSKIH OTACA. Kad jeuao unutra, otac je sipao sadraj zdele kroz cediljku zaaj, napunio istim uljem zemljanu posudu i poklopionjom lampu ispred oltara. Onda je seo na pod, pripre-mio sebi olju aja i polako pio.Siromatvo improvizovanog hrama je na neki nain23doprinosilo njegovoj svetosti. Skoro sve u njemu napra-vio je i uredio otac lino: polomljeni podijum privrenza mitraljesko postolje, aure topovskih granata napu-njene zemljom umesto svenjaka, dvoja vrata povezanihtako da formiraju oltar. Na sredini atora stajao je kazannapunjen umurom. Potpalio ga je svenjem letaka na-topljenih piritusom. Dok je ekao da se vatra razgori,bacio je pogled na mali komad papira koji je tog jutrazatekao prikaen iznad ulaza u ator. Leci koji su pozi-vali na pobunu pojavljivali su se tokom cele kampanje,ispod sanduka, ruksaka i sedala. Prvi su bili razbacaniodmah po iskrcavanju. im je brod s prvim delom bri-gade bacio sidro, palubu je prekrio roj papirnih kvadra-tia, na koje su se vojnici ubrzo navikli. Noeni vetrom,stigli su do promenade, gde se gomila sakupila da poz-dravi oslobodioce. Bio je to veoma neprijatan incident,koji je brigadira Nestora skoro kotao komande. Odtada je bilo pokrenuto mnogo istraga, ali nijedna nije ot-krila sabotera. Otac Simeon je u nekoliko navrata pro-povedao protiv letaka, ali oni su nastavili da se pojavlju-ju.Bilo je vreme. Izvadio je krst iz depa i stavio ga pre-ko uniforme, a onda navukao epistrahilj preko ramena.Oblaio se usporenim pokretima, zvidukao i laganoupkao rasparane niti na svojoj mantiji. Poto je celogivota iveo sam, svoje kune i verske rutine ispunio jenekim transcendentnim kvalitetom. Neto garderobe,posteljina, parni lonac: u svemu je bilo neke estice i-vota. Kada je bio spreman, izaao je iz atora i zatresaosvoje runo zvono. Niko se nije pojavio. Zazvonio je jo24jae. im je prestao, tiina se vratila u logor. Pokuao jei trei put. Jedan pas je provirio ispod teretnog kamionai priao mu, dok su mu se mrave grudi klatile levo-des-no. Dahtao je od ei, podigao glavu i pogledao ocaSimeona svojim sumornim oima. Kada se otac uverioda niko nee doi na slubu, skinuo je i sloio svoj epi-strahilj, vratio krst u dep i stavio kapu na glavu.Predali su se avolu, Kalebe.Do pre mesec dana, vie od etrdeset vojnika je dola-zilo na veernje slube, ali tokom prethodne nedelje tajbroj je spao na deset. Prethodne veeri odrao je slubupred jednim gluvim artiljerijskim kaplarom. OtacSimeon je istegao prste na rukama, a pas je skoio nanoge. Zajedno su proetali logorom. Hrome kamile sutupo posmatrale oveka i ivotinju.Velika nesrea, Kalebe, rekao je otac, traei u pse-im oima neki znak razumevanja.Major Porfirije je rasklopio stolicu i seo ispred atora.Potraio je u depu napola popuenu cigaru. Dan se ga-sio. Iznad brda zalazilo je dinovsko sunce. Posmatraoga je bez misli, sve dok ga neki glas nije trgnuo iz kon-templacije. Njegov posilni je nosio prevelike bermude ikoulju zakopanu do grla, koja ga je skoro guila. Prekoruke mu je visio pekir jednom je negde video kelnerakoji ga je tako nosio.Vaa veera je spremna, majore.Major Porfirije ga je blago pogledao. Popio bih au vina, rekao je.25Plaim se da ga vie nema.Major je zagunao. Seao se da je pri poslednjoj pro-veri bilo jo nekoliko boca.To je tano. Ali, nestale su.Momak je bio njegov dalji roak. Kada je bio regru-tovan, njegova porodica je preklinjala majora da mu ne-kako sauva glavu. Major se zauzeo kod brigadira i mo-mak je odreen za njegovog posilnog. Drao sam boce ispod svog leaja. Rekao je posilni.To mora da je bilo one noi koju sam proveo u ambu-lanti.Brigadiru se ta vest nee nimalo svideti, rekao jemajor Porfirije.Zavrio je s cigarom i prihvatio se posluavnika s je-lom. Podigao je limeni poklopac i osmotrio svaku posu-du: nekoliko kriki kukuruznog hleba i olja guste or-be. Skinuo je sloj praine sa olje i poeo da polako ispijasupu, uzimajui uz svaki gutljaj komad kukuruznog hle-ba. Kada je prekinuo obed da bi rasterao muve, opet jepomislio na krau vina i eera. Bio je zauen injeni-com da u tako oajnoj situaciji neki ljudi samo gledajukako da neto uiare.Ugledao je oca Simeona kako s psom tumara kroz lo-gor i mahnuo mu. Dve siluete su odmah promenile pra-vac. Izgubili ste se, oe?Otac je klimnuo glavom. U lavirintu grehova.Vodim crkvu bez pastve.26Nemojte ih kriviti. Ne znaju da li e sutra biti ivi.Utoliko pre. Gospod moe odagnati strah.Major je doviknuo posilnom da donese stolicu zaoca. Otac Simeon je prihvatio poziv i zahvalio se. im jeseo na stolicu, pas se zavukao ispod nje.Kada bi psi mogli da govore, rekao je otac, moglibi ovaj svet nauiti poniznosti.Pas je lupkao repom po praini. Major Porfirije jeokrenuo glavu i pogledao ivotinju. Nije u njoj mogaoda vidi stvorenje obdareno moralnom superiornou.udio se njenom nagonu da zlo tretira samo kao priro-dnu pojavu: neto to ne moe spreiti, ali od ega moeutei. Zabacio je apku i namestio se da posmatra zala-zak sunca. Vazduh je bio topao i miran; klizio je prekokoe kao somot. Naspram prizora njegovih poraenihtrupa, lepota predela izgledala je nekako neljudska, istokoliko i apsolutna. Utonuo je u setne misli, dok je suncesahranjivalo samo sebe u zemlju.injenica je, oe, da e ovaj svet i dalje biti isti, bezobzira da li smo vi i ja iznad zemlje ili dva metra ispod.Sputala se no. Ptice iznad njihovih glava su urnoodletale nekud. Ponudio bih vas aom vina, samo kadbih znao kod koga je flaa.Oh. Otac je uvio pramen brade. Ukradena?Ako brigadir pronae lopova, odmerie mu dva-naest koraka.Otac je skrenuo pogled. Ne smemo dopustiti da senaa lina zlovolja isprei na putu naoj samilosti.Najzad, ta je nekoliko flaa vina27Ne razumete vojna pravila, oe.Otac je napravio grimasu.Ah, vojska. Vojsku bi bolje vodio ekumenski patri-jarh.Znate, tu ste u pravu.Iznad glava su im zujale muve, nevidljive u sumraku.Major je razmiljao o krstakim ratovima. Iznenada jepljesnuo rukama i pogledao dlanove: na prstima mu jeostala mala, crvena fleka. Obrisao je ruke o pantalone.Ako ujete neto u ispovedi, rekao je, svakako eteobavestiti brigadira?Otac Simeon je odreno odmahnuo glavom.Sadraj ispovedi se ne sme otkrivati. Ali, obeavamda u pokuati da odvratim grenika, svim svojim sila-ma.Pas je zacvileo. Otac Simeon je ispruio ruku i pomi-lovao ga. U logoru su gorele vatre, a mazge su njakale ukoralu. Iznad brda se uspinjao mesec. Jo malo i truba eoglasiti poveerje.28Panos KarnezisLAVIRINTizdavaZavetBeograd, Brae Baruh 16za izdavaaMilivoje LaliurednikSaa LaliISBN 978-86-7034-084-8tampaKarganovimarketingZavet( (011) 292 06 13E-mail: office@zavet.co.rswww.zavet.co.rsBlank PageBlank PageBlank Page